Kao pas kada ide ulicom i njuška svaki ćošak, tako se jedan mrki radnik grdskog zelenila vrzmao po centru mog grada. On je svako ga jutra uredno sedao na stepenice u mom ulazu, pio kafu i pušio cigaru. Svaki dan isto. Posle bi krenula njegova besomučna potraga za papirima, kesama, ostacima nečijeg života koje bi on sakupio. Ono što niko nije znao o njemu je da je bio strastven kolekcionar stveri koje su odbačene. Kišobrane i rukavice marljivo je čuvao i , ne dopuštajući im da nestanu i odu sa ovog sveta, on ih je nosio sa sobom , na sigurno, gde će im biti bolje. Uvek se on držao po strani i kako je običaj u gradu, ljudi ga nisu ni primećivali jer jedva da su primeivali jedni druge. Mudro je on sakupljao i stari karton, plastiku i papir i nosio na reciklažu.
Jednog dana, našli su ga u kontejneru, ubodenog na tri mesta. Bilo je tu mnogo policije, okupljenih komšija i prolaznika kojima ništa nije bilo jasno. Dokazi su bili jasni. Našao se ovaj jadaqn čovek izmađu dve grupe huligana u ranim jutarnjim časovima. Prvo su se sa njima igrali i kada je pokušao da im lepo kaže da ne moraju to da rade, da pogledaju njegov primer, jadan, ali pomena vredan. Oni su se samo nasmejali i da bi ga ućutkali i primili novog člana u klan, morao je nevin čovek da strada. Niko ne zna gde je sahranjen niti da li je imao porodicu, ali posle je po centru bilo kartona i rukavica mnogo više nego pre i svi su ga, osim uličnih pasa koji zavijaju pored njegovog kontejnera, zaboravili.
Jednog dana, našli su ga u kontejneru, ubodenog na tri mesta. Bilo je tu mnogo policije, okupljenih komšija i prolaznika kojima ništa nije bilo jasno. Dokazi su bili jasni. Našao se ovaj jadaqn čovek izmađu dve grupe huligana u ranim jutarnjim časovima. Prvo su se sa njima igrali i kada je pokušao da im lepo kaže da ne moraju to da rade, da pogledaju njegov primer, jadan, ali pomena vredan. Oni su se samo nasmejali i da bi ga ućutkali i primili novog člana u klan, morao je nevin čovek da strada. Niko ne zna gde je sahranjen niti da li je imao porodicu, ali posle je po centru bilo kartona i rukavica mnogo više nego pre i svi su ga, osim uličnih pasa koji zavijaju pored njegovog kontejnera, zaboravili.
