Probudila sam se u sobi bez prozora i dnevne svetlosti. Imala je samo nekoliko praznih kreveta i metalni lavor. Mesto je delovalo mrtvo, oronulo i osećala sam da je moja smrt svezana za ovu prostoriju. Osim šetnje i rastezanja nije mi ostajalo ništa drugo do da razvijem klupko svega onoga što mi se u prloteklom danu desilo, a nije se desilo mnogo. No, moram nekako označiti sve to što se zbilo u svojoj svesti jer nisu svi događaji podjednako važni. Merne jedinice u ovakvom prostoru gube značaj, hronološki sled je nemoguć, a nisam više sigurna u brojeve i ne verujem njihovim vrednostima. Shvatila sam da je čaršav na mom krevetu oparan i da bih mogla da iscepam jednu finu traku posivele tkanine. Linija. To mi već odgovara. Svet je sastavljen iz svakavih linija. Ja sam uvek više volela krive, čvorove, zaokrugljene objekte, pa sam se verovatno zbog toga i počela baviti astronomijom. Ali beže mi misli, rasprskavaju se u mojoj glavi, a moram razmotati sve ono što se dogodilo.
Toga dana znala sam da neću više moći da izdržim. Godinama se Ognjen i ja vučemo i svoju vezu zasnivamo na čekanju novog dana, nove godine, pa čak i novog života u kome će sve biti bolje. Ja odlazim vraćajući se, a mi mi se vraća odlazeći od mene. Tužna je to priča. Poslednji put kada je otišao da bi mi se približio i vratio poneo je sa sobom moj novac, automobil i ostavio mi ratu za stan za koju je znao da će me uništiti. Sve to označila sam prvim, malenim čvorom utegnutim u liniju besa koja je tada počela vrtoglavo da poskakuje. Drugi čvor, svezujem svojoj gluposti jer sam mislila da će doći, da je to sve šala izašla iz njegovog perverznog uma. Kada je je bilo očito da sam ostala sama, shvatila sam da novac za stan najbrže mogu dobiti prostitucijom. S obzirom da sam ostala bez dostojanstva, skoro da mi to nije delovalo kao strašna stvar, a bila je. Nema potrebe da vezujem čvorove nižući imena, ali dajem dva čvora samo jednom od njih- Andreju.
Pojavio se u tom moru mušterija i jednika. Učinio je da ponovo čekam. Da se radujem unapred i da se nadam. Bio je u zatvoru i imao je još dve godine da iz njega izađe. A ja, šta sam drugo mogla nego da ga čekam.
Tri čvora označavaju jučerašnji dan kada sam nekoliko stavri shvatila vrlo jasno. Prvi čvor vezujem Ognjenu koji se pojavio(PONOVO!), vratio da mi kaže da me voli i da me moli da mu se vratim, a drugi zaslužuje Andrej koga je kada je izašao iz zatvora čekala žena sa blizancima, dok sam se ja krila iza nekog bodljikavog žbuna. Treći čvor na mojoj tkanini, na pravoj liniji mog jadnog i linearnog života sam ja na terasi koja guram Onjena preko nje i gledam kako mirno pada. Otada su se svi čvorovi razvezli.
Uzela sam svoj jadan život i obmotala čvorove oko ruke kako kakvu religioznu stavr kojoj ću da se molim. Svakom od tih čvorova ću da se molim da mi se više ne desi, da se nikada sudbina ne sveže oko moga vrata tako jako. Namotavaću svaki dan čvorove da se setim, da znam, da ne istrunu greške u varljivim sećanjima. Čvorovi nikada ne lažu, samo što su moje drugi zavijali kao dugo, no sada, sada su samo moji. Moji...
Toga dana znala sam da neću više moći da izdržim. Godinama se Ognjen i ja vučemo i svoju vezu zasnivamo na čekanju novog dana, nove godine, pa čak i novog života u kome će sve biti bolje. Ja odlazim vraćajući se, a mi mi se vraća odlazeći od mene. Tužna je to priča. Poslednji put kada je otišao da bi mi se približio i vratio poneo je sa sobom moj novac, automobil i ostavio mi ratu za stan za koju je znao da će me uništiti. Sve to označila sam prvim, malenim čvorom utegnutim u liniju besa koja je tada počela vrtoglavo da poskakuje. Drugi čvor, svezujem svojoj gluposti jer sam mislila da će doći, da je to sve šala izašla iz njegovog perverznog uma. Kada je je bilo očito da sam ostala sama, shvatila sam da novac za stan najbrže mogu dobiti prostitucijom. S obzirom da sam ostala bez dostojanstva, skoro da mi to nije delovalo kao strašna stvar, a bila je. Nema potrebe da vezujem čvorove nižući imena, ali dajem dva čvora samo jednom od njih- Andreju.
Pojavio se u tom moru mušterija i jednika. Učinio je da ponovo čekam. Da se radujem unapred i da se nadam. Bio je u zatvoru i imao je još dve godine da iz njega izađe. A ja, šta sam drugo mogla nego da ga čekam.
Tri čvora označavaju jučerašnji dan kada sam nekoliko stavri shvatila vrlo jasno. Prvi čvor vezujem Ognjenu koji se pojavio(PONOVO!), vratio da mi kaže da me voli i da me moli da mu se vratim, a drugi zaslužuje Andrej koga je kada je izašao iz zatvora čekala žena sa blizancima, dok sam se ja krila iza nekog bodljikavog žbuna. Treći čvor na mojoj tkanini, na pravoj liniji mog jadnog i linearnog života sam ja na terasi koja guram Onjena preko nje i gledam kako mirno pada. Otada su se svi čvorovi razvezli.
Uzela sam svoj jadan život i obmotala čvorove oko ruke kako kakvu religioznu stavr kojoj ću da se molim. Svakom od tih čvorova ću da se molim da mi se više ne desi, da se nikada sudbina ne sveže oko moga vrata tako jako. Namotavaću svaki dan čvorove da se setim, da znam, da ne istrunu greške u varljivim sećanjima. Čvorovi nikada ne lažu, samo što su moje drugi zavijali kao dugo, no sada, sada su samo moji. Moji...
