Ono što vam na samom početku uvek kažu: " Sve je, u fizici, više nego relativno." Meni to nikada nije bilo jasno, jer nisam mogao da sagledam svet i da ono što osećam i doživljavam relativizujem. Pripisujem to svojoj nesposobnosti da sagledam ovaj svet i kao da ne posedujem snagu da razumem kako on funkcioniše. Osećao sam se kao Šredingerova mačka koja ne može da se snađe, koja ne zna da je u kutiji. A onda sam jednog dana naleteo na Hajzenberga. Čitao sam ga, dokazivao svaku formulu, sve moguće eksperimente izveo, ali i dalje mi je izmicao, bežao u formule i sakrivao se iza komplikovanih termina. Sedeći sam,spremajući ispit i osečajuči se obično i maleno u odnosu na Univerzum i njegove tajne- javio mi se. Siguran sam da je postojao i pre mene, verovatno je opsedao i druge, ali sada je bio moj red. Toliko sam žarko želeo da shvatim, da saznam. Njegova senka se samo nasmejala i progovorila:
- Svi misle da se ja krijem velikim idejama, a ja sam zapravo minus i plus u formuli koja se proteže redovima. Samo je to dovoljno, promeniti naelektrisanje.
-Osećao sam da si ti samo jedan veliki fizičar koji poznaje pravila.
A kako ja da promenim svoj elekttricitet? Kako da se izmenim dovoljno?
- Ja sam onaj koji pravi jednačine.No, ipak moraš da znaš, svaka promena nosi posledice, i najmanji minus moram da sredim.
-Ja samo želim da izmerim vreme, a da ga ne poremetim. Samo mi to daj.
-Ti samo želiš jedno mesto u jednačini, zar ne?
-Znaš da moram, nemam više ništa da izgubim, zato sam i tebe zvao.
-Uvek imaš nešto da izgubiš
Probudio se naglo kada je shvatio da je zaspao za stolom. Osećao se ošamućeno i vrat ga je jako boleo. Pokušao je da pogleda na sat i da otkrije koliko je vremena proveo u tom neprijatnom položaju i odjednom gledajući u kazaljke na satu osetio kako ga je zapljuskuje bujica impulsa. Odjednom se našao u beskrajnom vibrirajućem nizu različitih vremena i shavtio da je za svakoga jedna sekunda potpuno drugačijaa i da izaziva drugačiji impuls. Vreme ne postoji! Postoje samo vremena i on ih vidi i oseti. Oseća svetlost svuda oko sebe, oseća život drugih kako treperi i kako prolaze minuti i dani lako kao impulsi kroz nerve. Svako je gospodar svog vremena.
Osećao je moć da spozna svet. Osećao je da vidi vreme.
Ne možemo mu dozvoliti da nastavi ovako, osiliće se, počeće da menja vreme, otkriće da čim neko ima moć da ga sazna može i da ga promeni.
- Svi misle da se ja krijem velikim idejama, a ja sam zapravo minus i plus u formuli koja se proteže redovima. Samo je to dovoljno, promeniti naelektrisanje.
-Osećao sam da si ti samo jedan veliki fizičar koji poznaje pravila.
A kako ja da promenim svoj elekttricitet? Kako da se izmenim dovoljno?
- Ja sam onaj koji pravi jednačine.No, ipak moraš da znaš, svaka promena nosi posledice, i najmanji minus moram da sredim.
-Ja samo želim da izmerim vreme, a da ga ne poremetim. Samo mi to daj.
-Ti samo želiš jedno mesto u jednačini, zar ne?
-Znaš da moram, nemam više ništa da izgubim, zato sam i tebe zvao.
-Uvek imaš nešto da izgubiš
Probudio se naglo kada je shvatio da je zaspao za stolom. Osećao se ošamućeno i vrat ga je jako boleo. Pokušao je da pogleda na sat i da otkrije koliko je vremena proveo u tom neprijatnom položaju i odjednom gledajući u kazaljke na satu osetio kako ga je zapljuskuje bujica impulsa. Odjednom se našao u beskrajnom vibrirajućem nizu različitih vremena i shavtio da je za svakoga jedna sekunda potpuno drugačijaa i da izaziva drugačiji impuls. Vreme ne postoji! Postoje samo vremena i on ih vidi i oseti. Oseća svetlost svuda oko sebe, oseća život drugih kako treperi i kako prolaze minuti i dani lako kao impulsi kroz nerve. Svako je gospodar svog vremena.
Osećao je moć da spozna svet. Osećao je da vidi vreme.
Ne možemo mu dozvoliti da nastavi ovako, osiliće se, počeće da menja vreme, otkriće da čim neko ima moć da ga sazna može i da ga promeni.
