Velika kokoš

Kokoš je oblik. Oblik je svet i život. Iz njegovih krugova izlazi energija. Život. Samo je on potreban svetu. Svet živi i klija. A sve je krenulo od jedne obične kokoške. Žive i proklete. Da rađa sebe, da rađa svet i sve u njemu. Ona je crvena. Kao gasovi što se sijaju u vasioni. Kao lava koja probija ljusku da bi izašla u svet. Njenim moćima nema kraja. A tako je mala. Nije ni rat vodila, krv prolila za ideju, a ipak je velika. Ona nije samo Majka, ona je arhetip. Nesvodiva na jednu reč i misao. Oko nje postoji svet, a u njemu još jedan, i još jedan. Ja je nikada nije kraj, nikada nije samo jaje. To je slika, svet sastavljen iz drugih pomešanih života. Energija. Ne prestaje i ne nastaje, samo postoji. Prvorođeni dan bila je samo opna koju je razbio i drugi i treći. Svi ostali stvorili su vreme. Jer kokoška ne zna za vreme, ono je podređeno njoj, ne ona njemu. Njeno je pravo, jer je ona Majka misli. Sve je krenulo iz njene utrobe, i njenog dana. Okamenilo se vreme i u toj ljusci ostala je beskrajna energija. Ne samo jedna, naravno. Jedna je premalo, više je dovoljno. Univerzum se dosađuje, pa mu je ona donela svet u svetu. Poklon dostojan boga, a samo ona je Jedna i prva. Samo je ona i mogla biti prva. Nikada rođena, nikada živa, ali večna. Poput svoje deca ona luta i daje. Sve što ima prenosi u novo, u postojanje. Ona uvek leti, ali to ne zna oko. Zna, ali ne oseti um. Vidi više. A mi smo joj verne sluge. I njenom Velikom jajetu.



http://www.blic.rs/Slobodno-vreme/Zanimljivosti/373119/Pogledajte-Kokoska-u-Kini-snela-dzinovsko-jaje-u-kojem-je-bilo-jos-jedno-jaje