Velika kokoš

Kokoš je oblik. Oblik je svet i život. Iz njegovih krugova izlazi energija. Život. Samo je on potreban svetu. Svet živi i klija. A sve je krenulo od jedne obične kokoške. Žive i proklete. Da rađa sebe, da rađa svet i sve u njemu. Ona je crvena. Kao gasovi što se sijaju u vasioni. Kao lava koja probija ljusku da bi izašla u svet. Njenim moćima nema kraja. A tako je mala. Nije ni rat vodila, krv prolila za ideju, a ipak je velika. Ona nije samo Majka, ona je arhetip. Nesvodiva na jednu reč i misao. Oko nje postoji svet, a u njemu još jedan, i još jedan. Ja je nikada nije kraj, nikada nije samo jaje. To je slika, svet sastavljen iz drugih pomešanih života. Energija. Ne prestaje i ne nastaje, samo postoji. Prvorođeni dan bila je samo opna koju je razbio i drugi i treći. Svi ostali stvorili su vreme. Jer kokoška ne zna za vreme, ono je podređeno njoj, ne ona njemu. Njeno je pravo, jer je ona Majka misli. Sve je krenulo iz njene utrobe, i njenog dana. Okamenilo se vreme i u toj ljusci ostala je beskrajna energija. Ne samo jedna, naravno. Jedna je premalo, više je dovoljno. Univerzum se dosađuje, pa mu je ona donela svet u svetu. Poklon dostojan boga, a samo ona je Jedna i prva. Samo je ona i mogla biti prva. Nikada rođena, nikada živa, ali večna. Poput svoje deca ona luta i daje. Sve što ima prenosi u novo, u postojanje. Ona uvek leti, ali to ne zna oko. Zna, ali ne oseti um. Vidi više. A mi smo joj verne sluge. I njenom Velikom jajetu.



http://www.blic.rs/Slobodno-vreme/Zanimljivosti/373119/Pogledajte-Kokoska-u-Kini-snela-dzinovsko-jaje-u-kojem-je-bilo-jos-jedno-jaje

Priča za sto

- Uvek sam mislila da svako ima svog vampira koji ga vreba i samo čeka da se osveti za sve dane provedene u mraku.

- Podsvest ima takve implikacije. Ona kada je ugušena postaje divlja životinja, možemo reći i biće poput vampira i hvatajući se naše strasti počinje da proganja.

- Čitala sam u nekoj knjizi da život i ima smisla baš zbog te druge, nesaznatne strane, jer da nje nema, mi bismo bili samo robovi vremena. Bezizlazno izgubljeni u monotoniji sveta.

- Ja sam uvek milslio da moja prošlost ima oblik slona. Činilo mi se da me neko njom pritiska i želi o dmene nešto veliko. 

- Moja je neka krvoločna mačka, sigurno je tako. I onda me vreba iz mraka i tera me da se osećam loše što sam pojela dva velika mafina u pola noći......

Sa druge strane ulice, na jednom drugom i dalekom svetu sedeli su jedan vampir, slon i tigar za stolom. Oni jesu opisani ovim imenicama, ali to su samo blage predstave onoga što oni jesu. Mi ih ne možemo spoznati, ali oni postoje u našem smislu reči jer postojiati znači delovati. A njihovo delovanje traje dugo.

Razmatrali su koliko i kada treba da pritisnu svoje ljudske "svesti" ako bi počele iole neki poduhvat ili promenile svoj život nabolje. Zapravo, oni su znali da su stra epska vremena gotova, da više nema krvavih osveta i novih pohoda, nije se ni jelo ni volelo više kao pre. No, novi svetovi donose nova pravila, pa i u njima treba naći mrve herojstva, čojstva i još nekih vrednnosti kojih ova zanimljiva skupina nije mogla da se seti.

Izgubljen

Bio je to dan kao i svaki drugi. Ali osećao sam da nešto nije u redu. Imao sam osećaj da sam nešto izgubio, ali nisam mogao da se setim šta bi to moglo biti. Morao sam da prevrnem naopačke svoje džepove i dan da bih shvatio beš čega sam ostao. Dobro, dakle: sedim na ivičnjaku (kao i obično), pijem jeftino pivo (kao i inače) i flaša mi je u desnoj ruci, dok mi je leva u džepu. Ključevi mi vise oko vrata (da ih ne bi negde izgubio), a imam još pedeset dinara u džepu. To je to. Dalje, imam kuću u Dostojevskoj 12, i u njoj je moja žena koja trenutno kuva neku testeninu i priprema nekakav ručak koji ja nikada ne pojedem jer je uvek bljutav. Sin mi ima osam godina i ide u školu. Mama mi je u jednom dalekom selu čije sam ime zaboravio, ali nije to ono što me zaista muči. Živim u Jarku. Sve ulice su baš onakve kakave su uvek bile, ljudi su isti, a i prodavnica ispred koje sedim se nije menjala vec dvadeset godina. Sve je oko mene isto. Čitav svet koji živi i umire postoji na isti način kao i juče, a ipak nešto je drugačije. Možda sam ja u pitanju. Pluća su mi načeta, srce je trenutno dobro, imao sam operaciju testisa, ali sada sam dobro. Znam da ne mogu više imati decu. Jetra me ponekad izdaje, ali inače je dobro. Ne mogu više da razmišljam, boli me ovo pasje srce od naprezanja. Izgubio sam nešto do čega ne mogu da dođem, ne mogu da ga sagledam i pronađem, a ipak znam da sam to imao i da je sada otišlo u nepovrat. Ja sedim slomljen, i želim da se proderem kako mi je neko ukrao ono najvrednije, a ja sam zaboravio. Svet mi je bio tuđ, a video sam ga istim očima.